Milmedika

Stafilokoke su okrugle bakterije veličine oko 1 mikrometar, koje se karakterišu svojim rasporedom u obliku grozdastih nakupina (naziv potiče od grčkog boga vina Dionisa). Rod Staphylococcus obuhvata brojne vrste, od kojih je većina nepatogena. Ove bakterije su vrlo raširene u prirodi i prisutne su na površini kože i sluzokože ljudi.

Najčešće vrste stafilokoka

Tri vrste stafilokoka su najčešće i medicinski najvažnije:

• Staphylococcus aureus (zlatni stafilokok)
• Staphylococcus epidermidis
• Staphylococcus saprophyticus

Staphylococcus aureus (zlatni stafilokok)

Staphylococcus aureus je najpoznatija i najčešće izolovana bakterija u mikrobiološkim laboratorijama. Ova vrsta može izazvati širok spektar infekcija, uključujući:

• Infekcije kože (apscesi, eksfolijativni dermatitis novorođenčadi)
• Infekcije rana, srednjeg uha i očiju (blefaritis, konjunktivitis)
• Upale pluća (stafilokokna pneumonija)
• Infekcije drugih tkiva i organa
• Stafilokokni tonzilitis
• Peritonzilarni apsces

Staphylococcus aureus može izazvati i ozbiljne komplikacije, poput trovanja hranom i toksičnog šok sindroma (TSS), koji je najčešće povezan sa genitalnim infekcijama.

Zbog povećane otpornosti na antibiotike, sve češće se izoluju sojevi koji su otporni na tretmane. Jedan od najvažnijih sojeva je meticilin-rezistentni Staphylococcus aureus (MRSA), koji je otporan na većinu penicilina i cefalosporina.

Staphylococcus epidermidis

Staphylococcus epidermidis je obično nepatogen, ali u određenim slučajevima može izazvati endokarditis. Posebno ozbiljne infekcije na endokardu mogu nastati nakon postavljanja veštačkih srčanih zalistaka.

Staphylococcus saprophyticus

Staphylococcus saprophyticus je uobičajeni stanovnik kože i sluzokože mokraćnog trakta. Iako obično ne uzrokuje probleme, može izazvati infekcije mokraćnih puteva, naročito kod seksualno aktivnih žena. Ova bakterija se sve više prepoznaje kao uzročnik urinarnih infekcija, odmah nakon Escherichia coli.

Dijagnostika se zasniva na morfološkoj analizi kolonija, odsustvu hemolize i otpornosti na novobiocin. Liječenje se obavlja prema antibiogramu, a obično dobro reaguje na antibiotike i uroantiseptike, poput:

• cefaleksina,
• gentamicina,
• ciprofloksacina,
• trimetoprima+sulfametoksazola,
• nitrofurantoina,
• amoksicilina+klavulanske kiseline.

Mogućnost ponovne infekcije je niska.